Miki: Hellouu…
AH:Kad se na internetu traži nešto o Six Pack, jedino što možeš izgooglati jest galerija slika sa FERove brucošijade. Nema ničega uopće. (AS: Imate li vi recimo myspace profil?)
Miki: Ne! Hahahaha.. Da objasnim o čemu se radi. Radili smo site koji je dugo vremena postojao na domeni www.sixpack-serbia.com i čovjek kojem smo dali da uradi site sve je vreme pravio neku glupost i kad je konačno došao i rekao – hura, evo, gotov vam je site, nismo mogli da verujemo koliko je to bilo amatersko i bezveze. Site će biti gotov za možda nedelju dana. Tjedan.
Miki: Verujte mi da nam sajt pravi otprilike ono – Bill Gates (hahaha). Bit će dobar site. Radili smo na tome da bude jako brz. Manje više sve kako klikneš, tako radi, a ne da klikneš i čekaš.
AS: Držite li vi do marketinga? Imate li osjećaj da ste mogli postići nešto više, ući na mainstream scenu? Zadnji album La Musique je u Hrvatskoj izašao za Aquarius Records, mislite li da su oni dovoljno učinili na promidžbi?
Đole: Svi oni imaju neku svoju priču koju furaju, ali nitko nema onu pravu alter priču koju ti hoćeš da isfuraš kao neku europsku varijantu.
AS: Je li stigla kad ponuda nekog kao što je Epitaph iz Sjedinjenih Američkih Država?
Mi smo dobar bend. Odgovorno tvrdim da jesmo. Mi smo bend koji postoji 12 godina (AS: pa imate iza sebe i bazu fanova).. tako je, da! Mislim, znaš – pare koje mi zarađujemo su smiješne, razumeš. Žalosno je što ja ne mogu da živim od toga, nego svi moraju da rade još pet poslova da bi mogli da dođu večeras u Križevce uopšte da sviraju.
AH: Što radi bend kad ne svira? Imate li „zanimanje od 07 – 15“?
Miki: Po zanimanju misliš? (AH: da, da). Branko gitarista je neka vrsta trgovca, Đole radi u turističkoj organizaciji..
Đole: Aviokat…
Miki: Bubnjar je PR jedne jako dobre trgovinske firme. Ja imam svoju firmu za marketing, to je ustvari jedna mala kancelarija gdje radim dizajn za billboarde, plakate i sl.
AS: Ti imaš i svoj drugi bend, Čovek bez sluha. Držiš li to po strani ili si aktivan kao i sa Six Packom?
Đole: Verujte, to su naši veliki prijatelji. Ceo bend. Kolko mi postojimo, postoje i oni. Jako se dugo znamo. Svi su nam stvarno veliki frendovi.
Miki: Oni su ostali bez pevača, otišao je da živi preko grane, mene su pozvali da napišem neki tekst. Pa kad sam napisao, rekli su da ga i otpevam, pa ajde da snimimo zajedno neki spot. Ljudi misle da smo mi neki rivalski bendovi, kao raspao se Six Pack ili obrnuto. Ja možda malo više radim da bi i jedan i drugi bend održavali kontinuitet, ali da nema toga, ja ne znam šta bih radio.
AS: Kad usporedite srpsku i hrvatsku underground scenu, bendove, ima li razlike, koja vam se čini naprednija, bolja? Kako ljudi reagiraju na vas u Srbiji, a kako u Hrvatskoj?
AS: Da vas pitam nešto što se provlači kroz hrvatske forumske punk krugove o vašoj svirci sa nekim nacionalističkim, četničkim srpskim bendovima što neki kažu za Ritam nereda, čak su izvučeni i određeni plakati sa tog koncerta – spominje se zabranjen ulaz Ciganima. Imate li stav u politici i prema njoj ili ste apolitični?
AH: Evo, četrdesetak sekundi do kraja, memorija se bliži kraju. Na Fabričkoj greški citirate Bajagu, na La Musique isto. Znači da volite i slušate Bajagu?
Miki: Jako. Evo, Đole je ovde prisutan. I on i ja obožavamo Bajagu. Mi se nikad nismo folirali da smo nastali na Cro Magsima. Mi smo bili drugi razred osnovne škole i tada si slušao Lepu Brenu ili Bajagu. (AH: bolje Bajagu)..mi smo slušali Bajagu. To je jedan od najfinijh čoveka sa srpske rock’n’roll scene, jako dobar pesnik.
Komentari su zatvoreni.